Važno je znati da svećice ne proizvode toplinu kao što većina misli, nego je otklanjaju. Svećica

radi kao prenosnik toplote, tako da odvodi neželjenu toplotnu energiju od komore za sagorevanje

u sistem za hlađenje. Toplotna vrednost se definiše kao mogućnost svećice da rasprši toplinu.

Toplotna vrednost svećice nema nikakve veze sa voltažom koja prolazi kroz svećicu. Mera

toplotne vrednosti se određuje sa nekoliko faktora: dužinom središnjeg keramičkog izolatora,

mogućnošću upijanja i prenošenja topline i materijala od kojih je napravljena centralna

elektroda.

Radni vek – kada ih zameniti?

Na intenzitet habanja bočne i centralne elektrode svećice utiču materijal od kojeg su načinjene,

vrsta motora, gorivo koje se koristi (benzin/plin) i radni uslovi. Prva faza habanja svećice je

zaobljenje ivica elektroda, a zatim dolazi do povećavanja zazora. Zato sa pređenim kilometrima

počinje da raste napon potreban za nastanak varnice, opterećujući elemente sistema za paljenje.

Proizvođači svećica tvrde da je normalno povećanje zazora zbog habanja od oko 0.10 do 0.15

mm na pređenih 10000 km.

Svećice kakve danas poznajemo na prvi pogled ne razlikuju se mnogo od prvih svećica, koje su

svetlo dana ugledale dvadesetak godina pre pojave prvog automobila.

Intervali zamene klasičnih svećica koji se preporučuju razlikuju se u zavisnosti od vrste vozila,

vrste goriva, oblika i materijala elektroda svećice. U svakom slučaju, svećice se moraju zameniti

pre nego što počne izostajanje paljenja u pojedinim cilindrima. To ne znači samo pad snage nego

i povećanje potrošnje goriva, kao i opterećenje sistema za paljenje više nego što je propisano.

Korišćenje svećica do kraja njihovog radnog veka nije ekonomski opravdano, jer nesagorelo

gorivo i produkti nepotpunog sagorevanja mogu oštetiti katalizator, čija cena mnogostruko

nadmašuje cenu jednog kompleta svećica, a može doći i do oštećenja delova sistema za paljenje.

Zazor elektroda i njegovo podešavanje

Zazor svećice je najmanji razmak između bočne i centralne elektrode. Zazor se podešava

pomeranjem bočne elektrode, ukoliko je to predviđeno. Manji ili veći zazor od potrebnog loše

utiče na rad svećice, time i samog motora. Merenje zazora može se uraditi sa lisnatim merilom

(špijunima). Veći zazor kod svećica koje imaju bočnu elektrodu iznad centralne, može se

smanjiti laganim kuckanjem vrha svećice o čvrstu i čistu podlogu. Povećanje zazora je malo

složenije i iziskuje primenu sile, ali tako da se nikakav alat ne odupire o keramički izolator niti

centralnu elektrodu.

Postupak zamene

Za zamenu svećica nije potrebno biti visoko kvalifikovani mehaničar, ali kao i kod ostalih

radova na motoru, moraju se poštovati potrebna pravila struke da bi se izbegle neželjene

posledice po motor.

1. Kablove sa svećica skinuti hvatajući ih za kapice (ne vući kabl)

2. Uzeti ispravan i odgovarajući nasadni ključ za svećice, da bi se izbegla oštećenja svećice

ali i okolnih elemenata motora

3. Očistiti okolinu svećice komprimovanim vazduhom, nečistoća ne sme dospeti u cilindar

4. Kada neka svećica pruža otpor odvrtanju, ne koristiti prekomernu silu. Ako je malo

krenula napolje, naneti antikorozivno sredstvo na navoj, pa je uvrnuti nazad i ostaviti

neko vreme. Navoj u aluminijumskoj glavi se lako može oštetiti odvrtanjem na silu!

5. Novu svećicu lagano spustiti u cilindar i paziti da ne udari o dno kako ne bi poremetila

zazor

6. Stezanje se vrši oprezno i prema uputstvu proizvođača. Svakako, svećice ne treba stezati

prejako (max 1/16 kruga za konusne svećice – max 1/2 do 2/3 kruga za svećice sa

šajbnom).